Kako su Koki i Kanda kumovali nastanku poznatog brenda iz Šapca

Kako bi proizveli domaći proizvod koji po kvalitetu može da parira svetskim brendovima, potrebno je dobro poznavati posao i biti u potpunosti predan svojoj ideji. Preduzeće Kokikando iz Šapca upravo potvrđuje tu činjenicu. Proizvodnjom dečje odeće obezbeđuje zadovoljne kupce širom Srbije. Poslovanje su unapredili uz nove šivaće mašine koje su nabavili zahvaljujući donaciji Evropske unije preko EU PRO programa i tako su obogatili ponudu i povećali proizvodne kapacitete.

Marija Milutinović je godinama sa suprugom živela u inostranstvu. Kada su osnovali svoju porodicu rešili su da život nastave u rodnom kraju. U tom trenutku dok je čuvala dete kod kuće, često je slobodno vreme provodila u učenju tehnika šivenja, a posebno garderobe za decu. Iskustvo koje je njena majka stekla radeći kao knjigovođa u raznim firmama, podstaklo je Mariju da razmisli da pokrene proizvodnju garderobe za decu i da osnuje svoj biznis. „Mama je radila za jednu proizvodnju koja se bavila sličnim poslom, kao i mi sada. Tako sam i dobila ideju da i ja pokrenem svoju firmu. Pošto sam po struci ekonomski tehničar, poznavala sam finansijsku stranu poslovanja, što mi je mnogo značilo za početak biznisa“, počinje svoju preduzetničku priču Marija Milutinović, vlasnica preduzeća Kokikando. 

Na početku poslovanja, Marija se susretala sa mnogim izazovima. Imala je proizvod, ali joj nije bilo lako da ga plasira na tržište. „Išla sam iz grada u grad tražeći kupce i butike koji bi prodavali moju garderobu. Sećam se momenata kada sam ulazila u radnje nudeći im ono što sam sašila, a ljudi su me gledali čudno. Prosto, nisu imali poverenje prema novim dobavljačima“, iskrena je Marija o teškim počecima. „Međutim, kako je vreme prolazilo, samim kvalitetom garderobe smo došli do svojih kupaca i opravdali poverenje koje smo vremenom stekli.“

Na samom početku, Marija je svoje poslovanje bazirala na proizvodnji dečijih bodi majica, gornjih i donjih delova trenerki i helanki. „Sve izrađujemo za decu od dve do četrnaest godina. Garderoba koju proizvodimo se nosi svaki dan, u vrtić ili u školu. Međutim, želeli smo da napredujemo, da uvedemo nešto novo za šta su nam bila potrebna dodatna sredstva“, ističe Marija. Razmišljajući kako da unapredi svoju proizvodnju i nabavi sredstva za nove mašine  često je pratila razne konkurse. Videvši javni poziv za bespovratna sredstva Evropske unije koji je objavio razvojni program EU PRO odlučila je da se prijavi kako bi svoju ideju sprovela u delo. „Kada sam videla konkurs, negde duboko u sebi sam osećala da ću dobiti donaciju. Dala sam sebe sto posto i radila punih pet dana na popunjavanju aplikacije. Popunjavala sam polje po polje, detalj po detalj i imala sam dobar osećaj“, ponosno naglašava Marija i nastavlja: „Mašine koje smo dobili donacijom Evropske unije otvorile su nam prostor za neke nove stvari. Sada imamo mašinu za manje ukrasne vezove, to do sada nismo imali, kao i mašinu za dugmad. Ranije smo ručno porubljivali i sekli materijal, koji smo sklapali u određeni komad garderobe, a sada smo nabavili i mašinu koja porubljuje i odseca višak materijala. To nam je dalo mogućnost da proizvedemo razne komade garderobe, od haljina i suknji sa vezom za devojčice, majice sa printom, do pantalona za decu sa rajsferšlusom i dugmadima.“ 

Marijino preduzeće je postalo poznato širom Srbije, posebno po odnosu cene i kvaliteta. Stalni kupci koji se iznova vraćaju potvrđuju činjenicu da zaista rade pravu stvar. „Mi u Šapcu imamo naš maloprodajni objekat, ali sarađujemo sa prodavnicama širom Srbije, od Subotice do Bujanovca, a radimo izvoz i za Bosnu i Hercegovinu. Naši kupci kažu da nudimo zaista povoljnu i kvalitetnu garderobu, a posebno mi izmami osmeh na licu kada nam u prodavnicu uđe dete, koje vidi komad garderobe sa printom omiljene životinje ili nekog junaka, pa samo izabere šta će da nosi. Ono što mogu da tvrdim jeste, da odeća koju proizvodimo nije nešto što se opere dva puta i baci. Zaista vodimo računa o materijalu, načinu izrade i kroju. Ali ono što je najbitnije – nikada ne pravimo kompromis i uvek u proizvodnji koristimo isključivo kvalitetan pamuk“, ponosno ističe Marija.

Uz donaciju proširili su proizvodnju, ali i povećali broj zaposlenih. „Nas osmoro je trenutno u stalnom radnom odnosu. Imamo samo jednog zaposlenog muškarca. Nekako, najčešće se žene bave ovim poslom, najstručnije su oko mašina, igle i konca“, priča nam Marija, navodeći da je zahvaljujući EU PRO programu uspela da ostvari želju i pomogne porodilištu u kojem je i ona svoju decu donela na svet. „Želela sam da pomognem šabačkom porodilištu. Želela sam da im doniramo ono što im je bilo najpotrebnije. Nedostajale su im benkice za bebe, pokrivači i posteljine za dušek. Mi inače ne radimo program za bebe, ali smo im sa velikim zadovoljstvom izašli u susret i uradili ovu seriju proizvoda“, zaključuje Marija. 

Na kraju svoje priče, Marija dodaje i anegdotu o samom nastanku naziva preduzeća Kokikando čiju priču i meštani znaju. „Sećam se da sam sa mužem sedela u dvorištu dok se naš sin, čiji je nadimak Koki, igrao sa našim psom Kandom. To je bio neki period kada smo i sami razmišljali o nazivu naše firme. Dete i pas su u jednom trenutku krenuli da prave nered i mi smo nekoliko puta vikali Kokikando. Pogledali smo se i došli do istog zaključka – smislili smo naziv firme. Bio je to pun pogodak“, završava svoju priču Marija.

Evropska unija je u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije preko programa EU PRO podržala preko 200 mikro i malih preduzeća i preduzetnika sa više od 4,3 miliona evra. Sredstva su iskorišćena za nabavku nove opreme uz koju su preduzeća unapredila proizvodnju i konkurentnost i otvorila nova radna mesta.

Aktivnosti EU PRO-a, programa koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi UNOPS