Tradicionalni mlekarski proizvodi kao ključ uspeha

Mlekarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, a po značaju je drugi sektor poljoprivrede u zemlji. Godišnje se proizvede milijardu i po litara mleka, dok se po glavi stanovnika utroši oko 200 litara. Iako ove cifre deluju impozantno postoji velika potreba za podsticanjem razvoja ovog sektora. U preradne kapacitete – mlekare, uđe oko 850 miliona litara, dok ostatak ode na proizvodnju u domaćinstvima, a plasira se preko zelenih pijaca, direktnom prodajom ugostiteljskim objektima i kroz sopstvenu potrošnju.[1] U ovoj grani industrije leži veliki potencijal, a razvoju naročito mogu doprineti mali proizvođači koji otkup mleka vrše od lokalnih poljoprivrednih gazdinstava. Mlekarski kombinat Bukovče d.o.o, je uz podršku Evropske unije (EU) preko programa EU PRO upravo pokazao kako može uspešno da se posluje i da se angažuju lokalni potencijali.

Početkom 2016. godine porodica Mihajlović, u čijem je vlasništvu i istoimena mlekara, je svoje znanje, iskustvo i ideju da prošire proizvodnju usmerila ka pokretanju novog proizvodnog pogona u selu Bukovče, nadomak Jagodine. „Želeli smo da proširimo proizvodnju i da ponudimo ljudima iz našeg kraja ono najbolje –  kajmak i tradicionalni punomasni beli sir, takozvani sir ispod kajmaka. Kako u mlekari u Paraćinu nije bilo prostora da se organizuje proizvodnja, mi smo zakupili postrojenje bivšeg mlekarskog kombinata u Bukovču i tu smo započeli proizvodnju. Ovo se ispostavilo kao odličan potez, jer smo imali svu potrebnu infrastrukturu. Bilo je potrebno samo da donesemo mašine za preradu mleka. Sa druge strane, od lokalnih gazdinstava smo otkupljivali mleko od prvog dana što je zajedno činilo idealnu dopunu mlekari u Paraćinu“, priča Ljiljana Nešić, finansijski rukovodilac u Mlekarskom kombinatu Bukovče.

Razvoj postrojenja u Bukovču išao je uzlaznom putanjom uz uverenje da će tradicionalno mlekarstvo moći da se očuva samo kroz proizvodnju autohtonih proizvoda. U skladu sa tim, početna ideja je bila da proizvode sir i kajmak, kao i da unaprede delatnost tako što će plasirati nove kategorije proizvoda. „Zbog nedostatka sredstava da nabavimo kompletnu opremu, od samog početka smo pakovali sir samo u kantice od četiri kilograma, te smo mogli da ga distribuiramo jedino u radnje koje bi mogle da ga prodaju u rinfuzi. Zbog osetljivosti artikala na toplotu i svetlost često smo imali povraćaj robe. Želeli smo da što pre nađemo način kako da poboljšamo zdravstvenu ispravnost proizvoda, kao i da osiguramo kvalitet u samom lancu distribucije“. Ljiljana dalje navodi da je stalno bila u potrazi za programima subvencije za razvoj poslovanja. Tokom tog perioda nailazila je na razne ponude, ali je zbog prethodnih iskustava bila veoma oprezna i pažljivo je analizirala javne konkurse. Napokon je naišla na program koji joj je ulio poverenje i koji je mogao da omogući dalji razvoj ove mlekare. „Naše iskustvo sa programom EU PRO preko koga Evropska unija podržava lokalni razvoj, je izuzetno pozitivno. I pre samog konkurisanja za sredstva, pohađala sam besplatnu obuku za izradu biznis plana u okviru promocije javnog poziva koju je program organizovao u Kragujevcu. Nakon obuke smo imali dodatnu podršku u vidu supervizije i popunjavanja svih potrebnih dokumenata. Ovde se pokazala suštinska razlika koju je program EU PRO nudio u odnosu na slične programe sufinansiranja“, zaključuje Ljiljana. 

Nakon konkursa, koji je za Mlekarski kombinat Bukovče bio plodonosan, nabavili su potrebnu mašinu za pakovanje proizvoda u manju ambalažu, čime su unapredili i sam proizvodni proces. Time su dodatno postigli i veću tržišnu cenu proizvoda, što je dalje pak vodilo ka širenju biznisa. Uspeli su da zaposle još šest radnika i time osigurali konkurentnost na tržištu i postigli sve ciljeve iz biznis plana. „Nakon nabavke pakerice uspeli smo da osiguramo i ugovor sa velikim trgovinskim lancem koji posluje širom Srbije, te su i naši proizvodi pronašli put do trpeze ljudi u tim gradovima. Svakako, naše prvobitno tržište, restorani i male radnje mlečnih proizvoda na pijacama, su nam i dalje od strateškog značaja, jer smo tu da podržimo jedni druge.“

Koliko im je podrška na lokalu važna govori i činjenica da mleko otkupljuju od gotovo 100 domaćinstava iz Pomoravskog okruga koje su dodatno obučili kako da poboljšaju svoju sirovinu. „Kroz niz aktivnosti koje su bile usmerene na edukaciju naših dobavljača pružili smo im informacije kako da pospeše ishranu stoke i unaprede higijenske uslove, ali i kako da pravilno distribuiraju mleko. Dodatno smo im ukazali na nove zakonske okvire koji se odnose na kvalitet mleka, a čija će primena krenuti ulaskom Srbije u Evropsku uniju“, ističe Ljiljana i nastavlja: „I dalje ih osnažujemo u tome kako bi održali visoke standarde po pitanju uslova za dobijanje mleka. Ovo je veoma značajno za mala domaćinstva koja imaju dve do tri mlečne krave, jer će i oni na taj način biti konkurentni, iako nisu veliki dobavljači“. 

U okviru obavezne društveno odgovorne aktivnosti koje propisuje saradnja sa EU PRO programom, Mlekarski kombinat Bukovče, kao što to čini godinama unazad, je pomogao Udruženje roditelja sa decom ometenom u razvoju, tako da je u okviru projekta  jedna od njihovih većih donacija uložena u pravljenje nove kuhinje. „Na naše najmlađe moramo misliti tokom cele godine, stoga su naše aktivnosti uvek usmerene ka njima i trudimo se da kada god je potrebno doniramo proizvode ili sredstva kako bismo im pomogli na njima adekvatan način“, zaključuje Ljiljana. 

Ovo je samo jedna od preduzetničkih priča sa lokala čijem uspehu je u značajnoj meri doprinela podrška Evropske unije preko programa EU PRO u visini od više od 4,3 miliona evra. U saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije do sada je podržano preko 200 preduzeća koja su nabavila novu opremu i tako unapredila proizvodnju i tržišni potencijal, ali i doprinela povećanju zaposlenosti na lokalu.

Evropska unija kroz aktivnosti programa EU PRO doprinosi ravnomernom društveno-ekonomskom razvoju Srbije sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i Regionu Južne i Istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi UNOPS.